- Наша издања
Послије збирке прича Четири слике траже писца пред Вама је и драматизација те књиге, у форми радио-драма и минијатура, под симболичним именом Четири слике траже слушаоца. Продукцију и режију потписује Зоран Тодоровић, а пројекат је урађен првенствено за потребе Одјељења за слијепа и слабовида лица у Матичној библиотеци Источно Сарајево, као и за кориснике Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске у Бања Луци. Наравно, ово издање на CD-у доступно је и свим осталим члановима Матичне библиотеке Источно Сарајево.
Књига Душана Зуровца „Ко то не смије да нас насмије: Живот и дјело Сима Кларића“ је књижевна студија у којој аутор на једном мјесту анализира до сада објављено књижевно дјело Сима Кларића. Душан Зуровац књигу почиње кратком биографијом Сима Кларића, а након тога даје осврт на ране радове објављене педесетих година прошлог вијека. Осим осврта на појединачна књижевна дјела, књига је студија цјелокупног Кларићевог дјела, хумора, ликова, језичке структуре. Осим анализе Душана Зуровца у књизи су објављени и прикази, односно рецензије појединих Кларићевих књига које су написали други аутори као што су Рајко Петров Ного, Жељко Грујић, Недељко Зеленовић, Ранко Поповић, Момо Капор, Петар Мандић, Милан Ненадић, Душко Трифуновић и Перо Зубац.
Матична библиотека Источно Сарајево објавила је библиофилско издање књиге „Од града до брда“ пјесникиње Даре Секулић. Књига садржи пјесме везане за Сарајево и Источно Сарајево, пјесме везане за њихове знане или још неопјеване кутке, али познате и непознате људе.
Двадесет година образовања библиотекара у Републици Српској можда и није дуг период, али посматрајући услове у којима се одвијало, као и потребу континуитета професионалног образовања, овај период од великог је значаја. То је и допринос утемељењу једне професије, чији је статус у друштву све чешће угрожен.
Послије годину дана од оснивања и постојања студија за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“, Матична библиотека објављује прву књигу, збирку прича, насталих током рада студија. У књизи је објављено шеснаест прича младих људи, који су учествовали у раду студија. Како и зашто је настао „Театролог“, те како су писане приче написао је у „Ријечи унапријед“ оснивач и водитељ стидија театролог Зоран Тодоровић.
Монографија „Сарајево кроз вијекове“ нова је књига Десанке Шућур објављена у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Књига о Сарајеву, али ипак, довољно другачија, различита од многих претходних, иако се на претходне наслања и наставља да говори о оном што у ранијим публикацијама о Сарајеву и његовој историји није записано.
Маријана Петронић по други пут се представља занимљивим радом за дјецу. Након збирке пјесама „Урнебесне и бајколике пјесмице“, пред најмлађим читаоцима, духом и узрастом, налази се књига „Приче о дјеци с крилима“.
У пазарићкој регији током рата од 1992. до 1995. године Срби су, као цивили, покупљени по кућама и одведени у конц-логоре, у Тарчину (силос), Пазарићу (Основна школа „9 мај“) и Зовику (у долину рјечице Крупе - у тамошње магазине ЈНА). Током рата тако скупљени логораши гинули су копајући ровове на линији фронта, неки су били убијени по кратком поступку, неки су подлегли под батинама, неки умрли од глади, а неки повремено бивали и размијењени. Посљедњи, преживјели, ослобођени су тек након закључења мира у Дејтону, тачније на Савиндан 1996. године.
У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављен је роман „Рука анђела“ Жељко Пржуља. Ово је друго издање књиге коју је први пут објавила компанија „Новости“ из Београда, а прво издање Матичне библиотеке. У новом издању књига је подијељена у два дијела.
Књига „Приједлози у кинеском језику од периода династије Минг и Ђинг надаље“ (
Рукопис Павла Калуђерчића, под насловом „Сјећања на људе и догађаје“, у суштини је хроника једне сарајевске породице, коју је основао Стево Калуђерчић, просвјетни, културни и политички радник с краја 19. и почетка 20. вијека. Он је дошао у Босну јула 1883. године, када је добио посао учитеља у основној школи у Сарајеву. Био је члан већине оновремених просвјетних, хуманих и културних друштава. Памтимо га и као једног од учитеља заслужних за покретање популарног књижевног листа Босанска вила (Сарајево, 1885).
Јени Лигтенберг, апотекарка из малог холандског мјеста, уписала се у ред великих хероина 20. вијека. Вођена искреним човекољубљем, храбро је отишла у њој непознатe Пале и провела близу три године у тамошњој ратној болници „Коран“. 
