25. јун ─ 1. септембра 1881. године у Сарајеву је гостовало Њемачко љетно позориште. Позоришна дружина давала је представе под руководством управитеља Хајнриха Спире, у башти хотела "Аустрија". Ансамбл је бројао 15 глумаца уз судјеловање војног оркестра (22 члана) Прве пјешадисјке регименте (капелник Хајм). Појава првог њемачког позоришта одушевила је грађане Сарајева. На програму су биле веселе игре, озбиљни друштвени комади и оперете претежно из њемачке драмске књижевности. То су углавном комерцијални текстови сачињени по провјереним рецептима за измамљивање смијеха и суза, играни у то вријеме на свим аустроугарским сценама од Беча до Граца, па и у Новом Саду, Београду, Загребу и Љубљани.

ИЗВОР: Јосип Лешић Историја позоришта Босне и Херцеговине, Сарајево, 1985.

Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево, 1969.

 28. 6. 1889. године у Сарајеву је одржана прослава 500. годишњицe Косовске битке. Митрополит дабробосански и херцеговачко-захумски издали су окружницу на своје свештенство да се на Видовдан у свим српским црквама и манастирима одслужи свечана служба, а затим држи опијело изгинулим српским јунацима на Косову. Наређено је да свештеници тог дана држе и сходне бесједе. Привремени одбор Српског пјевачког друштва „Слога“ на Видовдан је приредио Видовданску свечаност са програмом: Херувика од Станковића (пјева мушки збор), Поздравни говор Лазе Вуковића, Сабљо моја од Јенка (пјева мушки збор), Видовдан од Змајовна (рецитује И. Илић), Што ћутиш? Од Јенка (пјева мушки збор), Издајници од Змајовна (рецитује Даница Мандић), Пропаст српског царства, народну пјесну уз гусле пјева Ристо Максимовић, Узо деда свог унука од Пачуа (пјева мјешовити збор), Бранково коло од Пачуа (пјева мјешовити збор), Опроштај видовдански (пјева мјештовити збор). Улазнице су се могле купити у књижари Јакова Х. Трифковића и у трговини Пере Станишића на Вароши. Приход је био намијењен СПД „Слога“. На Видовдан друштво је пјевало у новој српској цркви на литургији и опијелу.

ИЗВОР: Босанска вила, Год. 4, бр. 12 (јун 1889)

Хамдија Крешевљаковић Сарајево за вријеме Аустроугарске управе (1878-1918), Сарајево, 1969.

12─15. јуна 1892. године у Сарајеву је гостовало Пјевачко друштво аустријских жељезничара од 250 чланова. Друштво је имало велики успјех. На концертима су учествовала пјевачка друштва из Сарајева: Мушко пјевачко друштво и Српско пјевачко друштво „Слога“. Пјевали су и на Илиџи у корист „градске сарајевске сиротиње“.

ИЗВОР: Застава, Год. 28, бр. 94 (17. јун 1892)

Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево,1969.

21. мај 1911. године ─ Академско пјевачко друштво Обилић гостовало је у Сарајеву. Предсједник друштва био је др Драгољуб Аранђеловић, а диригент Хинко Маржинце. Српско пјевачко друштво „Слога“ је 1910. године било гост на слави „Обилића“ тако је ово гостовање предствљало узвратну посјету Слоге.

Војислав Бесаровић (14. април 1883 ─ јул 1941, логор Јадовно) рођен је у Сарајеву од мајке Роксанде (рођене Петровић) и оца Риста Бесаровића.

19. март 1905. године ─ Одржана је скупштина друштва Српско коло, које је настало из Српске бесједе. Прво сијело Српског кола одржано је 16. јануара.

Јефтан A. Деспић (1854−1918) рођен је у Сарајеву у познатој трговачкој породици. Завршио је Српску реалку и бавио се трговином.

Јован Кршић је рођен 18. јануара 1898. године у Сарајеву, у Натковачима, у занатлијској породици, као шесто дијете Алексе и Јованке, рођене Шљивић.

Децембар 1902. године – Земаљска влада за Босну и Херцеговину дала је дозволу Сави Савићу из Сарајева да може издавати мјесечни лист за дјецу под насловом Илустровани мали лист.

У Сарајеву 20. децембра 1901. године – датира прва писмено формулисана иницијатива у облику молбе за Земаљску владу за оснивање „Друштва за помагање Срба ђака из Босне и Херцеговине, који се уче у средњим или високијем школама Босне и Херцеговине и Аустро-Угарске монархије.“

1888. године – основано у Сарајеву српско пјевачко друштво „Слога“. Замисао за оснивање друштва је потекла из редова сарајевских Срба занатлија које су предводили Ристо Максимовић и прота Стијепо Трифковић, као и прота Ђорђе Петровић, који је био члан и утемељивач "Слоге".

У новембру 1895. године у Сарајеву боравили су дуже вријеме страни сликари: један од најгласовитијих акварелиста на свијету Пасини, затим сликар Рубен, чешки сликари Адолф Либшнер, Људевит Куба и Фердинанд Велц.