Април 1890. године - Димитрије Јефтановић одлучио је да у центру града подигне нову позоришну зграду према плану неимара Јосипа Ванцаша.

Првог априла 1885. године изашао је први број листа „Просвјета“. Излазио је једном седмично на четири странице фолио-формата све до 1888. године.

Први број часописа Наш живот изашао је у Сарајеву 31. марта 1905. године. Излазио је релативно кратко (само шест мјесеци), два пута мјесечно до 30. септембра 1905. године.

31. марта 1890. године умро је књижар Јаков Трифковић. Он је први отворио модерну књижару и папирницу у Сарајеву за вријеме турске владавине.

Душан Смиљaнић, архитекта (Трновo, 16. 3. 1895 - Сарајево, 27. 3. 1973), матурирао је на Великој реалки у Сарајеву 1914. године. У то вријеме био је припадник организације „Млада Босна“, па је и дио времена Првог свјетског рата провео у интернацији, а затим и у војсци.

Глигорије Јефтановић (7. фебруар 1841 - 15. март 1927) био је најбогатији Србин Сарајева, најутицајнија личност српске чаршије и његово име везано је за све економске, националне, друштвене и социјалне покрете у Сарајеву. Прва знања стекао је у Сарајеву, а потом је у Бечу изучавао трговачку школу.

Милан Бугариновић рођен је 28. августа 1882. године у Сарајеву у сиромашној породици, од оца Илије Бугариновић и мајке Ане, рођене Дубљевић Ђорем.

Војислав Хаџидамјановић (Сарајево, 11. 2. 1895 - Сарајево, 19. 5. 1980) потиче из старе сарајевске трговачке породице са изграђеним грађанским манирима и са развијеним осјећајем према ликовним умјетностима.

1. фебруара 1903. године почиње излазити омладински лист Зоља чији су власници били група Срба ученика гимназије у Сарајеву.

Вјесник је био српски духовни часопис који је излазио у Сарајеву од 1909. до 1914. године. То је био званични орган српско-православних и црквено-школских власти у Босни и Херцеговини.