Рукопис Испод ратног кишобрана Риста Трифковића јесте збирка цртица, скица, писама, портрета и приповједака која је дио пишчевог легата поклоњеног Матичној библиотеци Источно Сарајево.

Овом полиграфијом наша заборављена књижевница, поријеклом Словенка напокон је добила своју књигу и нескривено и достојно мјесто у књижевности.

У издању Матичне библиотеке објављена је још једна књига поезије младих пјесника из Републике Српске, а овај пут то је књига „Свјетионик Смисла“ Огњена Кандића.

Збирка Свјетионик Смисла насловљена је по њеном трећем циклусу, што наслову даје још једну конотацију, јер Кандићу, филозофу и пјеснику, суштину и есенцију представља спона духовног, религиозног, патриотског, историјског и филозофског, који га и самог прожимају и покрећу. Отуда, у центру његовог поетског свијета стоје Бог, Отачаство, Слобода, Логос, Љепота и Поезија.

У издању Матичне библиотеке објављена је нова збирка поезије Теодоре Ковач „Вјежбе дисања“. Сигурно мјесто у којем се исцјељује, дише пуним плућима, мјесто у коме се слави све дато на дар је поезија у којој Теодора Ковач налази своје уточиште. Из  дослуха двају свјетова, умјетничког и стварног, пјесникиња је исткала пут за посвећеног читаоца који би самостално желио да проникне у сопствена стања душе и свијет минулог и прошлог. Поезија за Теодору Ковач представља, поред уточишта и заклона, и „нуморну плетисанку“ која нас наводи да се загледамо у везове сопствене душе, али и да макар покушамо расплести понеку нит коју нам је наметнуо свијет у којем егзистирамо. Вјежбе дисања вриједан су прилог тези о љековитим својствима поезије, о њеној снази у трансформацији душе, о дубокој вјери у снагу ријечи и, ништа мање, одговору на оно чувено питање – чему поезија у оскудна времена.

Књига „Трагом мојих мисли“ Татјане Марин је књига медитативне прозе. У лирски обојеним записима Татјана промишља о животу и свијету, биљежећи мисли, осјећања и расположења онако како су се спонтано јављали и низали. Мудре мисли, присјећања и поуке, ауторке која посједује чврст карактер спојен с принципијелношћу, до сржи искрене и добронамјерне, многима могу помоћи освијестити љубав према најближим, властито самопоуздање и креативност којом могу мијењати свијет. Топлина ауторкиног излагања мало ће кога оставити равнодушним, а приповиједање и јесте топла нит која повезује људе. Књига „Трагом мојих мисли“  је искрени исказ једне самосвјесне жене, спремне да изађе из зоне комфора и потпуно слободна и своја, разбије клишее и границе. Било да су дефинисане нормом или личним афилијацијама.

Књига академика Мирка Шошића „Живот у рату (доктори  у рату) : моје успомене (аутобиографски фрагменти)“ антиратна је књига о рату у коме је аутор у првом дијелу књиге дао краће аутобиографске фрагменте из дјетињства везане за Други свјетски рат, атмосферу у друштву, сарадњу једног дијела несрпског становништва са окупатором и њихово заједничко учешће у злочинима, а све описано онако како је виђено очима дјетета. Аутобиографском нити аутор је повезао у јединствену цјелину све фрагменте сјећања од дјетињства, ране младости, школског и студентског доба, преко периода стручне афирмације, све до судбоносних ратних догађаја крајем вијека. У књизи је описана и атмосфера у друштву и промјене у понашању људи пред почета рата, коме је претходила интензивна медијска кампања, по којој су Срби били криви за све невоље и несреће у друштву и као такве требало их је протјерати и уништити. У књизи су  свједочанства промјенама колегијалних односа на клиници у Сарајеву, о неповјерењу по националној припадности и егзекуцијама Срба у граду, о присилном напуштању радних мјеста у Сарајево, о потреби оснивања ратне болнице на Палама, о рањеницима, војним и цивилним, о сарадњи са међународним организацијама итд.

Матична библиотека Источно Сарајево објавила је збирку прича Саше Кнежевића „...и друге приче“.
Збирка прича „... и друге приче“ Саше Кнежевића садржи девет приповиједака испричаних махом у првом лицу у којима је  писац створио прави амбијент за романескно исказивање живота једне генерације од дјетињства до још једног бесмисленог рата у коме ће се наћи дојучерашњи дјечаци и дјевојчице, сада или као они који напуштају своје домове, као ратници или логораши. У овим причама  упознајемо Сарајево, углавном његова периферна насеља и живот у њима који је представљен збивањима, портретисањем и дијалозима јунака више него пишчевим описивањем. Ту је и прецизан временски оквир – вријеме ратних превирања, уз ретроспективно враћање у блиску прошлост, са кратким излетима у будућа збивања.

Матична библиотека Источно Сарајево напунила је 25 година од свог оснивања и иза себе је оставила тешке почетне године рада, које су, како је вријеме одмицало, бивале све плодније и успјешније тако да смо осјетили потребу да изнесемо све што смо радили од самог оснивања па све до 2022. године. Библиотека је основана по завршетку рата када се народ Српског Сарајева борио за властиту егзистенцију и када није било нимало лако пронаћи простор и начин да се брине о култури. Међутим, увијек је било појединаца који су марили за лијепу ријеч и уложили све своје напоре да нови град добије библиотеку. Ова монографија је поносни свједок стваралачког рада и инспирације њених запослених, али и корисника библиотеке.

Збирка поезије „О љубави ни ријечи“ је четврта самостална књига Маријане Петронић коју је објавила Матична библиотека Источно Сарајево. Састоји се из два циклуса. Први истовјетан наслову, и други: „Баладе, о епитафима ни ријечи“. „Насупрот наслову О ЉУБАВИ НИ РИЈЕЧИ, у свим пјесмама, у сваком стиху, станује љубав“, каже пјесник Миланко Боровчанин-Ромсок. Први циклус велича љубав у оном традиционалном мушко-женском свјетлу, откривајући несвакидашњу поезију која ријетко помиње саму ријеч „љубав“ јер се она подразумијева и без наглашавања, па је пјесникиња дискретно заобилази трагајући за ријетким биљем, врховима планине, тражећи смисао космоса и пружајући руке понекада ка ономе што је прошло, са звуком љубави у позадини. Зато и напомиње у једном стиху: „Као да носим драгоцјен ћивот/кад у вече касну свратим у младост“. Њена поезија је понекад проткана бајком, понекад фолклористиком, најбољом српском традицијом и напоменом да се не заборави ни свети Илија, ни свети Никола, ни Богојављенска ноћ. Вјера је још једна одлика Маријаниних стихова. Она вјерује оној свијетлој страни љубави гдје се очњи вид даје за очњи вид, зуб за бисер бијел, усна се усном весели, док се звијер мири са човјеком.

Рукопис збирке поезије „Опроштајно писмо“ Дара Секулић је оставила у заоставштину запосленима у Матичној библиотеци.  Уз помоћ Министарства просвјете и културе Републике Српске,  Матична библиотека је објавила повјерени рукопис. Дара Секулић је сама приредила за штампу и издавач је у потпуности испоштовао задату организацију текста. Пјесме у збирци су подијељене у четири цјелине „Немој о том, ћути“, „Повјеравање“, „Разговор са Маром“ и „Жути сат“. У књизи „Опроштајно писмо“ налазе се неке од најтужнијих пјесама Даре Секулић. Овдје није ријеч само о тузи над пролазним животом или свакојаким тегобама, којима је пјесник изложен, већ дубоком очајању због слома свих вриједности, због краја  љубави и напуштености од стране најмилијих, због пуцања свих веза и односа који су давали смисао, или бар илузију смисла живљења и дјеловања међу људима.