Ристо Трифковић (1924-1992, Сарајево), био је српски приповједач, романсијер, есејист, књижевни историчар и критичар. Рођен је у Горажду. Основну школу је завршио у Чајничу, гимназију у Сарајеву, а Новинарску школу у Београду. Тако је ушао у новинарство, јер новинарство заиста отвара могућност чвршће везе са објективном стварности, јер су многи свјетски писци управо пoчињали као новинари. Послије се неко вријеме бавио новинарством, као дописник „Политике“, „Борбе“ и „Београдског гласа“. Неколико година је радио у сарајевском „Ослобођењу“, најприје као сарадник, а послије и као уредник културне рубрике.

У књижевности јавио се 1945. године са приповјетком „Шврћа“ у „Сарајевском дневнику“, за коју је добио прву награду, а од 1948. године интензивно се бавио књижевном критиком у бројним часописима и листовима. Приповјетке су му уврштене у прве зборнике прозе, а потом у бројне антологије објављене у бившој Југославији и у иностранству (на руском, данском, италијанском, албанском, мађарском, пољском и чешком језику). Аутор је три избора босанскохерцеговачке поезије и антологије босанскохерцеговачке приповјетке. Редактор је изабраних дјела Предрага Палавестре. Писао је и радио и ТВ драме. Први је у БиХ написао драму, коју је извела Телевизија Београд. Радио је као лектор и коректор, а потом и као новинар. Добитник је бројних признања и награда : Министарства просвјете 1947. године, Шестоаприлска награда града Сарајева 1963.године, Двадесетседмојулска награда СР БиХ, награда удружења књижевника БиХ, награда издавачке куће „Свјетлост“ 1979. године. Умро је у Сарајеву 1993. године, гдје га је рат затекао, болестан, сам, заборављен, но као писац активан, до посљедњег даха. Доста је обимно и разнолико дјело Риста Трифковића, јер треба имати имати на уму да је овај писац писао скоро педесет година, за живота је публиковао петнаест књига новела и приповједака, пет романа, а својим критичко-теоретским огледима покрио је скоро све босанско-херцеговачке писце који су тада стварали у Босни и Херцеговини.

Породица Риста Трифковића је у јуну 2014. године поклонила Матичној библиотеци његову личну библиотеку са 1204 књиге, 60 часописа, његове рукописе, преписку, награде, исјечке из новина, извјештаје, дописнице.