Вишња Крстајић Стојановић рођена је на Жабљаку, о Никољдану. Вишу школу за специјалне педагоге завршила је у Београду, а факултет за дефектологију у Загребу. Један је од аутора читанки за специјалне основне школе у Босни и Херцеговини („Дјеца су војска најјача“ и „Дјеца су радост свијета“). Објављује кратке новинске приче.

 До рата, 1992. године, живјела је и радила у Сарајеву као професор логопед.

Сада живи у Београду.

Вишња Крстајић Стојановић члан је Удружења књижевника Србије. Прозу је објављивала у Књижевним новинама, Новој зори и Савременику.

Објавила је романе: „Не плачи за Сарајевом“ (1996, 1997, 2006), „Јована“ (2000), „С обе стране љубави“ (2003), „На обали реке Босне“ (2008), „Нисам хтела да испружим дланове“ (2009), „Бол и гнев“ (2012).

„Одавно не гледам Сарајево из бола, из сузе, из дрхтаја љубави према мом граду... Сад могу лепо да га видим и споља и изнутра, са мојих дурмиторских висина...“- Вишња Крстајић Стојановић