Стефана Немање 6, 71123 Источно Сарајево 057 340 305 info@matbibli.rs.ba Радно вријеме: 08 - 19

Бранко Чучак

  • Штампа

    • Бранко Чучак

    Бранко Чучак је рођен 1.7. или 1.8.1948. године у Сарајеву? (у матичној књизи рођених пише да је рођен 1.7. августа).
    Умро је 11. децембра 2008. године.

     

     

     

     

     

     

     

    Написао је сљедеће књиге поезије: 
    «О Ништа и осталом» (1971), 
    «Жестока мармелада» (1976), 
    «Во у купусу» (1981), 
    «Психички изглед» (1984), 
    «Умијеће гутања кнедле» (1988), 
    «Писана малим словима» (1990), 
    «Помрчина виа Чамотиња» (1995), 
    «Дирљиви магацин» (1996), 
    «Лупа чекића у ремонтном заводу» (1996), 
    «Мрсна перница» (1997), 
    «Штипаљком за вјетар» (Изабрани стихови, 2000. године), 
    «Горио к`о ове новине» (2002). 
     
    Чучак је потписао и књигу колумни: 
    «Чуво сам Титу», као и књигу новелета: 
    «Ива путује радничком класом» (Исцрпљена издања!)

    Чучак је написао оба ова романа: 
    «Ми се знамо од последњег дана», и 
    «Љута битка за собу Шарлот» (Оба међусобни!).
    Најзад, и занесену књигу пјесама: 
    «Човјече, у животу нисам чуо овако тужну причу», те исто тако оригинално
    запечаћену и својеручно потписану збирку 
    «Ову би воду требало окупати».

     

      

    Бранко Чучак
    Из збирке поезије «Ову би воду требало окупати»

    ЈАЈЕ УЧИ КОКОШКУ 

    На оба кољена клечећи,
    с објема рукама у прсима,
    молим те сиђи с тог плафона,
    међу мене. Све овдје на поду.

    Било би добро да сиђеш с плафона,
    било би мудро да сиђеш с плафона,
    било би добро и мудро да сиђеш с
    тог плафона. У темељ.

    Паднеш ли озго на ме, скрцкаћеш 
    ову костобољу,
    протрешћеш Фабржеово јаје, у мензури
    за тамну мокраћу, нефролошке ноћне
    смјене. И ноћне посуде посљедњег
    пишања, прије него што се огласи: 
    «Слава му»!

    Падни озго, међу мене, с тог плафона.
    Мени у темељ.

    Прстом си створио Адама, а једна је
    варница бљеснула на своду.

    Нека варница остане гдје је бљеснула,
    нека Адам оде гдје му је широко поље,
    али те молим на оба кољена, с обје
    руке у прсима. Сиђи с тог плафона, међу мене.
    У темељ.

    Дозволи да једном једно јаје учи кокошку,
    те да међу мене сиђеш, с плафона на под, 
    трљајући дрвце од дрвце, све док не искочи
    ватрица. Да освијетли и темељ и свод.


    Спадни у прву заповијест, да не би
    свједочили лажно, да не би заискали
    туђе.
    Сиђи у јаје да учимо кокошку.
    Оба на тлу.
    Оба међусобни!

    У Сарајеву 11.4.2004.