Бранко Летић рођен је 1943. године у Вучиловцу код Брчког. Гимназију је завршио у Брчком, а студиј књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. На истом факултету ради на мјесту асистента за старије књижевности, ренесансну и барокну, као и основну и средњовјековну. Постдипломске студије завршио је у Београду, гдје је 1978. године одбранио и докторску дисертацију „Словинство и патриотизам у дубровачкој књижевности 17. века“.

Радни вијек провео је у универзитетској настави: као асистент и виши асистент до 1978. године; доцент до 1982; ванредни професор до 1988; редовни професор на Филозофском факултету у Сарајеву до јуна 1994; на Филозофском факултету у Нишу од 1995. до 2000; на Филозофском факултету у Источном Сарајеву од 2000. до 2013. године.

Учествовао је на више међународних и националних научних скупова, те у научним пројектима од националног значаја и објављивао у најпрестижнијим научним часописима.   На приједлог факултета, Универзитет у Источном Сарајеву додијелио му је 28. априла 2011. звање професор емеритус „у знак признања за допринос развоју науке“.

„Због значајног доприноса развоју књижевности и умјетности“, 21. децембра 2012. године, на Скупштини Академије наука и умјетности Републике Српске изабаран је за дописног члана у радном саставу.

Живи и ради на Палама.

Књиге:

„Родољубље дубровачких песника 17. века“ – Свјетлост; Библиотека Наука, Сарајево, 1982.

„Књиге и књижевно наслеђе“ – Универзал, Библиотека: Студије/Есеји/Огледи, Тузла, 1987.

„Српска и хрватска књижевна традиција у БиХ у турском периоду“ – Прилози књижевности народа Босне и Херцеговине, књига 6, Институт за књижевност/Свјетлост, Сарајево, 1991.

„У огледалу духовном“ – СКПД „Просвјета“ књига 20, Пале, 2008.

„Сарајевске теме: од „цвета градова“ до „огњишта ратова““ – Филозофски факултет, Пале; Филозофски факултет, Ниш, 2014.