Михаило Мирон (Пјешивци, 25. 11. 1879. – Сарајево, 1964.)

Био је  српски пјесник и драмски писац. Потиче из фамилије Пичета. Име је сам касније промијенио у Мирон. Гимназију похађа и завршава у Мостару. На Бечком универзитету од 1905, студира филозофију и класичну филологију гдје брани докторску тезу Платон и Шопенхауер (1910). Послије Првог свјетског рата објављује двије збирке пјесама "Заратустрин рат", 1921. и  "Романија", 1923. Написао је расправу Платон и Шопенхауер, 1923, којом је и докторирао на Бечком универзитету. Сарађује у “Гајрету”, уредника А. Хифзи Бјелевца, “Народу” Пере Слијепчевића, те је сарадник СПКД Просвјета. Мироново дјело Старина Новак изведено је у Народном позоришту у Сарајеву 27.11.1927. године. Миронов Херцег Стјепан премијерно је одигран 27.11.1930. године, а трагикомедија Ловци, играна је на сцени Сарајевског позоришта 12.12.1935. године. Радио је као професор у Тузли и Сарајеву до 1941, када је пензионисан.

Био је ожењен књижевницом Милицом Мирон. У Сарајеву су имали стан у некадашњој Немањиној улици, а када су се пензионисали сво вријеме су проводили на свом имању на Палама.

Књижевним радом почео се бавити веома рано. Као ученик објављује пјесме од 1902. у Босанској вили, Срђу, Српском књижевном гласнику, затим у Књижевној критици, на челу с Боривојем Јевтићем, часопису који је на извјестан начин настављао традиције Младе Босне. Био је члан Групе сарајевских књижевника, са Исаком Самоковлијом, Јованом Палавестром, Боривојем Јевтићем, Марком Марковићем, Хамидом Диздаром и другима.

Написао је драме:

Старина Новак

Херцег Стјепан

Арслан-бег

Стјепан Томашевић, посљедњи краљ босански

Сократ

Ловци (трагикомедија)

Библиографија објављених књига:

Заратустрин рат, пјесме, Сарајево, 1921.

Романија, пјесме, Сарајево, 1923.

Платон и Шопенхауер, студија, Сарајево, 1923.