Одјељење старе и ријетке књиге располаже фондом од 1 022 библиографске јединице. Из фонда ријетких књига издвајамо 329 књига које су објављене у периоду од 1741. до 1941. године.
Стара и ријетка књига је покретно културно добро, које представља посебан и заштићен дио књижевног фонда. Најзначајнија намјена ове збирке је да се наша, али и страна културна баштина заштити и сачува од пропадања, те да се стручњацима различитих профила омогуће што потпунија историјска, књижевна, језичка, социолошка и друга истраживања.
Посебно издвајамо дјела српских писаца, научника и културних радника који су рођени и стварали у Сарајеву, а која су од непроцјењиве важности за познавање сарајевске прошлости, историје, науке и културе.
Драгоцјеност библиотеке је 280 књига на готици које је поклонила проф. др Тања Михаћ и лична библиотека Милоша Сомборског, првог декана Архитектонског факултета у Сарајеву, директора Урбанистичког завода НР Србије и директора Урбанистичког завода Београда. Милош Сомборски је био пионир урбанизма као посебне гране архитектуре и оснивач прве југословенске Катедре за урбанизам на Архитектонском факултету у Сарајеву након Другог свјетског рата.
Збирка старе и ријетке књиге се попуњава са посебном пажњом, а највриједнију цјелину чине ратна издања (1912-1913, 1914-1918, 1939-1945, 1992-1995).
Старе и ријетке књиге се обрађују се у електронском каталогу, а претраживање је могуће по различитим параметрима (аутор, наслов, година издања, издавач...)
Старе и ријетке књиге не износе из библиотеке и на располагању су корисницима искључиво у одјељењу читаонице.
Одјељење стране књиге располаже са 8.000 књига на страним језицима, од чега су највећи и најтраженији сегменат књиге на енглеском језику. Библиотека у свом фонду баштини и 1.400 књига на француском језику, 1.250 на њемачком, 1.300 на руском и постоји „ситан“ фонд на италијанском, грчком, норвешком са око 250 књига.
Интернет читаоница Матичне библиотеке је опремљена са 10 модерних рачунара са приступом Интернету. У одјељењу се врше услуге штампе црно/бијело и у боји, те скенирања, пластифицирања, нарезивања CD/DVD и прекуцавања текста. Радно вријеме Интернет читаонице је од 08 до 19 часова.
Одјељење за слијепа и слабовида лица Матичне библиотеке намијењено је општем образовању, информисању и задовољавању културних потреба слијепих и слабовидих лица.
Одјељење стручне и научне књиге са читаоницом располаже фондом од 40.000 књига из свих области људског знања. Од друштвених наука најзаступљеније су филозофија, психологија, педагогија, образовање, право, економија, историја, библиотекарство, умјетност, криминологија, језик и лингвистика, географија, религија, антропологија, методологија, политичке науке, археологија, социологија, музикологија. Од природних наука то су физика, хемија, биологија, електротехника, машинство, екологија, астрономија.
Легат Неђе Шиповца је лична библиотека књижевника, романсијера, есејисте и пјесника академика Неђе Шиповца, коју је завјештао Матичној библиотеци. 
Легат Мирка Шарoвића (1956- ), политичара и бившег предсједника Републике Српске, у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву је збирка отвореног прилива и тренутно броjи 578 библиографских јединица (монографских публикација), инвентарисаних у посебној књизи инвентара, обрађених скраћеним каталошким описом и смјештених у витрине по текућем броју инвентара. Саставни дио легата чине монографије и стручне књиге домаћих и страних аутора које је господин Шаровић добијао на поклон посјећујући стране државнике и дипломате док је вршио функцију предсједника Републике Српске.
Легат Војислава Максимовића (1935- ) је његова лична библиотека коју је поклонио Матичној библиотеци Источно Сарајево. Легат чине књиге, периодичне публикације, рукописи, преписка, фотографије и документи који су дати на трајно чување и кориштење. Легатом богатог и разноврсног опуса, Војислав Максимовић је Матичној библиотеци за живота указао повјерење. Библиотека ће радити на заштити и очувању значаја и вриједности легата. Легат садржи 2 349 монографских публикација различитих форми и жанрова и 946 примјерака часописа.
Одјељење периодике са својих 584, наслова, 2.368 годишта и три пута толико свесака ради и каталогизацију, аналитичку обраду чланака матичног подручја (и не само матичног подручја, нпр. каталогизирана је комплетна „Нова Зора“ од почетка свога излажења па до данас). До данас је обрађено 2.802 чланка. Одјељење периодике је јако значајно у научно-истраживачком раду, код израде дипломских и магистарских радова, те докторских дисертација. Само у 2014. години оваква комплексна помоћ пружена је: Филозофском факултету Пале, Богословском факултету Фоча, Факултету политичких наука Сарајево, Антрополошком факултету Милано, Политичком факултету у Варшави.