Љубинка Петрић-Башовић рођена је 22. децембра 1930. године у Прњавору у чиновничкој породици.

Часопис Босанска вила покренут је у Сарајеву 15. децембар 1885. године, као први књижевни часопис у историји босанскохерцеговачких Срба. Иако је почео излазити у веома неповољним условима, ипак је успио да се одржи готово три деценије, што ниједан часопис до тада није могао. Како му и сам поднаслов каже, то је био „лист за забаву, поуку и књижевност “, који је, у границама могућности које је дозвољавала  строга режимска цензура, изражавао и бранио национална расположења, права и потребе и тако утицао на формирање заједничке националне мисли.

Први број листа Народно јединство изашао је у Сарајеву 4. новембра 1918. године. Његов власник и издавач била је ,,Земаљска штампарија“, а одговорни уредник био је у почетку Милан Ћуковић, (1876-1936) истакнути књижевни, културни и друштвени радник. Послије су се на мјесту уредника налазили: од бр. 28 (1918) Јошо Иванишевић (1868-1944) и од бр. 81 (1932) па до краја излажења Јован Палавестра (1893-1959), такође истакнути књижевни и културни радници.

Српска зора био је лист са идејама Српске народне странке. Први број изашао је у Сарајеву 6. новембра 1918. године као ,,независни лист српске демократије“ како му стоји у поднаслову.

Значајно мјесто међу српским публицистима и писцима с почетка 20. вијека заузима Ђорђе А. Чокорило.

Боривоје Јевтић је био један од најплоднијих и најпродуктивнијих писаца свога времена. Рођен је 30. јула 1894. године у Сарајеву, у грађанској трговачкој породици.

БУДИШИЋ, Даша - Била је добротворка Српског православног пјевачког друштва „Слога“. Није имала потомака. Пред смрт све своје имање, у вриједности од око 10.000 форинти оставила је тестаментом српској цркви и школи. Умрла је 25. августа 1895. године.

Мирко Максимовић (Сарајево, 26. 8. 1890 - Сарајево, 14. 11. 1946) био је свештеник, писац и предсједник „Просвјете“.

Душан Васиљевић, сенатор, један од оснивача „Просвјете“  (Сарајево, 1870 - Београд, 1951)

Правник и политичар Душан Васиљевић један је од ријетких универзитетски образованих Срба у Босни и Херцеговини који су започели свој политички и просвјетни ангажман за вријеме аустроугарске владавине.

Гојко Манојловић (Срем, 1893 - Сарајево, 1942) по занимању био је берберин, али се бавио и другим пословима.