Гојко Манојловић (Срем, 1893 - Сарајево, 1942) по занимању био је берберин, али се бавио и другим пословима.

Био је познати као добар глумац и дуже вријеме био је члан Народног позоришта у Сарајеву. На примјер, заједно са бечким комичарем Шнуром, глумећи у филму Босанска рапсодија, одиграо је веома успјешно неколико сцена.  У Радничком позоришту у Сарајеву почео је наступати на сцени у драмама које је режирао Предраг Миланов. Писао је комедије и актовке. Важнија дјела су му Луда кућа: комедија у три чина; 1914-1929: драма у три чина; За кору хљеба: драма у једном чину; Пензионер: комедија у једном чину; Дамла: комедија у једном чину; Центрифугални играч. Друштво „Просвјета“ у Сарајеву наградила је његову комедију Краљевић Марко по други пут међу Србима.  На забавама сарајевских просвјетних, хуманих и других друштава, сам је режирао и играо главне улоге у својим комадима. Годинама је наступао у ансамблу сарајевског Народног позоришта као аматер, а као редовни члан у периоду од 1929. до 1931. године. Познатије његове улоге су: Полицијски чиновник (Кулунџић Мистериозни Камич), Изасланик Зајечара (Милошевић Јубилеј), Леви (Нипхок-Стон Живот Исуса Христа), Хамзабег (Мирон Херцег Стјепан), Други судија (Палавестра Велики скандал), Лакроа (Буржуо-Фенел Витез Лагарден) и Мустајбег (Капетановић Хаџун). Играо је махом епизодне улоге. Био је активан члан Драмског аматерског клуба у Сарајеву, а дјела су му изводила бројна аматерска друштва у Босни и Херцеговини. Био је и фудбалски судија. Спадао је међу најпопуларније људе Сарајева, а као берберин и међу најобавјештеније Сарајлије. Своје прикупљене информације веома је брзо ширио сарајевском чаршијом.

Јован С. Радојчић Срби западно од Дунава и Дрине: биографије: И-О, књ. 2, Нови Сад, 2009.

Народно позориште Сарајево: 1921-1971, Сарајево, 1971.