Први број листа Народно јединство изашао је у Сарајеву 4. новембра 1918. године. Његов власник и издавач била је ,,Земаљска штампарија“, а одговорни уредник био је у почетку Милан Ћуковић, (1876-1936) истакнути књижевни, културни и друштвени радник. Послије су се на мјесту уредника налазили: од бр. 28 (1918) Јошо Иванишевић (1868-1944) и од бр. 81 (1932) па до краја излажења Јован Палавестра (1893-1959), такође истакнути књижевни и културни радници.
Штампан је ћирилицом и латиницом и излазио у почетку сваким даном изузев недјељом и празником. Од 1926. године излази три пута недјељно: уторком, сриједом и четвртком, а од 1931. па до краја излажења, два пута недјељно: сриједом и суботом. Посљедњи број Народног јединства изашао је 19. априла 1941. године. У току свог дугогодишњег излажења долазило је до честих промјена у поднаслову и власништву листа. Тако од бр. 1 (1931) поднаслов гласи: информативни службени орган Краљевске банске управе Дринске бановине, а од бр. 33 (1932) то је службени орган Краљевске банске управе Дринске бановине. Поред ,,Земаљске штампарије“ првог власника и издавача, ову функцију су обављали и: од бр. 37 (1928), Обласни одбор Сарајевске области, предсједник Фехим Спахо, а од 17. јануара 1929. на мјесту власника стоји: Комесар за обласну самоуправу Фехим Спахо. Од 1936. године власник је поново Земаљска штампарија, а од 1937. Краљевска банска управа Дринске бановине.
На насловној страни првог броја Народног јединства објављена је пјесма Јосипа Милаковића, ,,Пјесма наше слободе“, која је посвећена Антуну Корошцу, а која на радостан начин говори о коначној слободи и јединству Срба, Хрвата и Словенаца. Пјесма има осам строфа а у облику рефрена се у посљедњем стиху сваке строфе наглашава ,,Mi smo jedno, mi smo svoji“. Пјесма је уоквирена са три боје, односно бојама српске, хрватске и словеначке заставе. Самим тим што се налази на истакнутом мјесту у листу, што говори о одређеној теми јединства и што је уоквирена повезаним заставама споменутих народа, пјесма нам на симболичан начин представља идеју и намјеру листа.
У Народном јединству су објављиване и тзв. ,,службене вијести“ у дијелу под насловом ,,Службени дио Народног јединства“. Овај дио штампан је са засебном пагинацијом, са засебном годином излажења и засебним бројем својих бројева унутар с Народног јединства, као његов саставни дио. Први број ,,Службеног дијела Народног јединства“ штампан је 5. новембра 1918. године, као засебан дио у листу. Овако је излазио до краја 1920. године. Од тада ,,Службени дио“ долази на прву страну листа и тако остаје све до априла 1930. године, да би опет се штампао на крају или као засебни дио до 29. јуна 1932. године. Од 1932. године се враћа на форму од 1920. до 1930. године и такав остаје до краја излажења. ,,Службени дио Народног јединства“ доносио је најважнија обавјештења, саопштења, наредбе и огласе органа власти, попут Главног одбора Народног вијећа СХС, Народне владе, Котарског уреда, Окружног суда и слично. Уредник службеног дијела био је Јошо Иванишевић. Текст у службеном дијелу писан је у ступцима, паралелно латиницом и ћирилицом.
Уводни текстови Народног јединства пратили су најважнија дешавања на политичкој сцени и у уређењу нове државе Краљевине СХС, попут проглашења краљевства, успостављање државног грба и заставе, службену употребу писма и слично, а све вијести су биле у духу равноправности сва три народа. Поред уводних текстова и службеног дијела у листу су постојале и рубрике: ,,Разне вијести“, ,,Градске вијести“, ,,Домаће вијести“, ,,Народна привреда“ и ,,Књижевност и умјетност“. У њима су објављиване актуелне вијести како из земље и региона, тако и из осталог свијета.
Извор: Ласица, Б. (2014). Улога српских листова и часописа у културном, просвјетном и духовном животу у БиХ до 1941. године: докторска дисертација, Источно Сарајево: Филозофски факултет Пале, стр. 236-237.
