Грађани нас препознају као културну и образовну институцију

Штампа
Вијести

Nataša TrifkovićВ.Д. директора Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Трифковић истакла је као највећи успјех у раду ове установе то што је грађани препознају као културну и образовну институцију, нагласивши да је забиљежено повећање броја корисника у свим одјељењима Библиотеке.

Трифковићева је рекла Срни да је у прошлој години уписано 200 нових чланова, те да је у Матичној библиотеци тренутно регистровано 3.836 корисника, од којих је 2.700 дјеце узраста до 14 година.

„Корисници су грађани свих узраста, од најмањих у Дјечијој библиотеци до пензионера, а примијећен је и пораст међу запосленим грађанима који користе наше фондове. Интересовања су им, сходно узрасту и образовању, различита, због чега се трудимо да свима изађемо у сусрет, те обезбиједимо све што им је неопходно. Велика је заинтересованост на Одјељењу стручне књиге, што значи да грађани Библиотеку препознају као партнера у свом даљем усавршавању и образовању“, навела је Трифковићева.

Она је истакла да књижни фонд Матичне библиотеке, која је протекле године набавила 3.335 књига, чини близу 118.000 јединица.

„Велики број грађана Источног Сарајева и Сарајева поклања нам књиге. Имали смо срећу да добијемо изузетно вриједан поклон, више стотина књига из библиотеке архитекте Милоша Сомборског, првог декана Архитектонског факултета у Сарајеву. Књиге које Библиотека није задржала за себе, а које је добила од грађана, поклонили смо библиотекама Средње школе `28. јуни`, Казненопоправног затвора Кула, Заводу за форензичку психијатрију Соколац и Народној библиотеци у општини Столац у Федерацији БиХ“, каже Трифковићева. У прошлој години Матична библиотека објавила је шест штампаних и снимила девет аудио-књига. Са издавачком дјелатношћу наставља и ове године, а већ је у припреми књига прича насталих на радионици креативног писања. У плану је и превод књиге „Ратни дневник Лени Лигтенберг“ на енглески језик.

„Међу објављеним штампаним издањима морамо поменути књиге Жељка Пржуља `Рука анђела`, Радослава Братића `Има ли Гаге? – записи из силоса мржње`, Маријане Петронић `Приче о дјеци са крилима`, Љуба Грковића `Српска штампа и феномен нове религиозности`, Бојане Павловић `Приједлози у кинеском језику` и Десанке Шућур `Сарајево кроз вијекове`. Наставили смо и са снимањем аудио- књига, које нису штампане до сада, па је изашла књига пјесама Горана Врачара `Српска`, више књига завичајних аутора, а у сарадњи са волонтерима из Средње школе `28. јуни`, снимљене су двије књиге за омладинску едицију“, објаснила је Трифковићева.

Она је рекла да је Дјечија библиотека остала мјесто учења и забаве дјеце од најмањег узраста до тинејџерског доба. У овој библиотеци, у којој дјеца од најранијег узраста стичу љубав према књизи и знању, труде се да направе што квалитетније садржаје како би дјеца која посјећују Библиотеку читала квалитетне књиге, сликовнице, учила и квалитетно проводила слободно вријеме.

Осим библиотеке, на услузи грађанима је интернет читаоница, курсеви рачунара и страних језика. „За нас тренутно највећи проблем представља недостатак простора за уредно складиштење књижне грађе за 60.000 библиотечких јединица, која је привремено депонована у неадекватним условима. У наредној години са руководством Града Источно Сарајево и Општине Источно Ново Сарајево пробаћемо да пронађемо рјешење за смјештај овог драгоцјеног фонда“, истакла је Трифковићева.

Матична библиотека знатно је увећала фонд књига обрађених у електронском каталогу, што је побољшало претраживање каталога Библиотеке. План је да се ове године уведе аутоматска позајмица, што ће знатно унаприједити рад са читаоцима. На тај начин ће корисницима бити омогућено изнајмљивање књига путем електронске базе података, резервације књига и директни контакт корисника са Библиотеком.

Трифковићева је нагласила да ће се предности аутоматске позајмице огледати у лакшем протоку информација, те доступности књижне грађе како у њиховој, тако у свим библиотекама у Републици Српској.

„Својим радом, Матична библиотека дала је значајан допринос у изградњи електронског каталога и надамо се да ћемо у овој години обрадити готово цијели фонд“, каже Трифковићева.

Она је најавила да ће крајем јануара у Матичној библиотеци бити организована едукативна радионица и изложба „Читамо и пишемо са Аном Франк“, у оквиру које ће ученици моћи да упознају Ану Франк као писца и љубитеља књижевности.

Трифковићева је изразила наду да ће имати успјешну годину у издавачкој продукцији, као и још више читалаца и корисника услуга Матичне библиотеке, у којој су, између осталог, већ припремили знатан број промоција и изложби. (СРНА)