25. јун ─ 1. септембра 1881. године у Сарајеву је гостовало Њемачко љетно позориште. Позоришна дружина давала је представе под руководством управитеља Хајнриха Спире, у башти хотела "Аустрија". Ансамбл је бројао 15 глумаца уз судјеловање војног оркестра (22 члана) Прве пјешадисјке регименте (капелник Хајм). Појава првог њемачког позоришта одушевила је грађане Сарајева. На програму су биле веселе игре, озбиљни друштвени комади и оперете претежно из њемачке драмске књижевности. То су углавном комерцијални текстови сачињени по провјереним рецептима за измамљивање смијеха и суза, играни у то вријеме на свим аустроугарским сценама од Беча до Граца, па и у Новом Саду, Београду, Загребу и Љубљани.

ИЗВОР: Јосип Лешић Историја позоришта Босне и Херцеговине, Сарајево, 1985.

Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево, 1969.

 28. 6. 1889. године у Сарајеву је одржана прослава 500. годишњицe Косовске битке. Митрополит дабробосански и херцеговачко-захумски издали су окружницу на своје свештенство да се на Видовдан у свим српским црквама и манастирима одслужи свечана служба, а затим држи опијело изгинулим српским јунацима на Косову. Наређено је да свештеници тог дана држе и сходне бесједе. Привремени одбор Српског пјевачког друштва „Слога“ на Видовдан је приредио Видовданску свечаност са програмом: Херувика од Станковића (пјева мушки збор), Поздравни говор Лазе Вуковића, Сабљо моја од Јенка (пјева мушки збор), Видовдан од Змајовна (рецитује И. Илић), Што ћутиш? Од Јенка (пјева мушки збор), Издајници од Змајовна (рецитује Даница Мандић), Пропаст српског царства, народну пјесну уз гусле пјева Ристо Максимовић, Узо деда свог унука од Пачуа (пјева мјешовити збор), Бранково коло од Пачуа (пјева мјешовити збор), Опроштај видовдански (пјева мјештовити збор). Улазнице су се могле купити у књижари Јакова Х. Трифковића и у трговини Пере Станишића на Вароши. Приход је био намијењен СПД „Слога“. На Видовдан друштво је пјевало у новој српској цркви на литургији и опијелу.

ИЗВОР: Босанска вила, Год. 4, бр. 12 (јун 1889)

Хамдија Крешевљаковић Сарајево за вријеме Аустроугарске управе (1878-1918), Сарајево, 1969.

12─15. јуна 1892. године у Сарајеву је гостовало Пјевачко друштво аустријских жељезничара од 250 чланова. Друштво је имало велики успјех. На концертима су учествовала пјевачка друштва из Сарајева: Мушко пјевачко друштво и Српско пјевачко друштво „Слога“. Пјевали су и на Илиџи у корист „градске сарајевске сиротиње“.

ИЗВОР: Застава, Год. 28, бр. 94 (17. јун 1892)

Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево,1969.