Матичнa библиотека Источно Сарајево представиће два изузетна научна остварења, књиге Дејана Ристића и Татјане Брзуловић Станисављевић.
Промоције ће се одржати у сриједу, 11. октобра 2017. године са почетком у 12 сати, у Културном центру Источно Ново Сарајево. Народна библиотека Србије објавила је научну монографију истакнутог историчара и стручњака у области заштите културног наслијеђа, некадашњег управника наше националне библиотеке и државног секретара за културу у Влади Србије Дејана Ристића, под насловом Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.
Аутор је посебну пажњу посветио дјелимичном страдању националног фонда у Првом, као и његовом потпуном уништењу током Другог свјетског рата.
Књига Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941 подједнако је намијењена стручној и најширој јавности и изазвала је велико интересовање и прије него што је објављена.
Дејан Ристић је истакнути стручњак у области заштите културне баштине, историчар, преводилац, архивиста и сценариста. Аутор је већег броја књига и више од четрдесет научних и стручних радова. Добитник је више признања за допринос култури и заштити културне баштине.
,,Филмске новостиˮ су, на иницијативу свог директора Владимира Томчића, продуцирале реализацију документарног филма под насловом Сећања из пепела (2016.) за чији је сценарио послужио рукопис књиге Дејана Ристића.
Документарни филм премијерно је приказала Радио телевизија Србије 6. априла 2016. године поводом обиљежавања 75. годишњице уништења Народне библиотеке Србије.
Стога је ова публикација прва научно-истраживачка студија код нас која се може читати (књига) и гледати (документарни филм).
Татјана Брзуловић Станисављевић (1965) je дипломирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1988. године.
Октобра 2010. одбранила је мастер рад на тему Ауторско право и остваривање репрографског права: студија случаја праћена кроз анкету спроведену на Универзитетима у Београду, Крагујевцу и Нишу на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Oктобра 2015. на Филолошком факултету Универзитета у Београду oдбранила је дисертацију под називом Архивска грађа у приватним збиркама Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду׃ културолошки, културноисторијски и информационо-документациони аспект .
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ ради од јуна 1997, најприје у Одељењу за народну књижевност на пословима везаним за каталогизацију серијских публикација и обраду архивске грађе Војислава Јовановића Марамбоа.
Највреднији део архивске збирке Јоце Вујића која се чува у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковићˮ у Београду и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су припадала архиви кнеза Милоша Великог, тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наслиједила је, заједно са кућом и имањем, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата и пренијeла је у свој дом у близини румунског града Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да је откупи 1925. године. Куповином ове вријeдне архиве сачувана је историјски вриједна кнежева коресподенција, незаобилазна када су у питању истраживања о животу кнеза Милоша и породичним односима унутар династије Обреновић.
