Свјетски дан читања бајки обиљежава се 26. фебруара. Иако је незванични празник, обиљежава се са циљем да охрабри родитеље да дјеци читају бајке и да се сами присјете бајки које су читали или слушали у дјетињству.

Бајке су веома важне у процесу одрастања дјеце. Бајке су прве приче које дјеци читамо док још сами нису научили да читају. Кроз читање бајки  још као дјеца научили смо да разликујемо добро од зла. Бајке на прихватљив начин  преносе универзалне поруке о важним моралним вриједностима поштењу, храбрости, искрености… Бајке омогућавају дјетету да развија машту слушајући о различитим особама, далеким просторима и чудноватим догађајима, а што је још важније, упознају дјецу с особинама описаних ликова, с њиховим међусобним односима и посљедицама с којима се они суочавају. На тај начин, слушајући о јунацима из бајки, дјеца уче многе важне животне лекције.
Уз бајке развијамо машту, а док дјеци читамо бајке код њих се развија концентрација, креативност, вјештина слушања, а и рјечник им из дана у дан постаје богатији.
Свјетски дан читања бајки обиљежићемо и у Одјељењу за дјецу Матичне библиотеке (Дјечијој библиотеци) управо читањем бајки и то цјелодневним читањем.
Читање бајки планирано је сваки пуни сат са почетком  у 10.00 часова, а завршавамо у 17.00 часова.

Неке од бајки које ћемо читати су оне најпознатије „Успавана љепотица“, „Пепељуга“, „Три прасета“, „Принцеза на зрну грашка“, „Сњежана и седам патуљака“, „Трнова ружица“, „Мачак у чизмама“, „Ружно паче“, а ту је и избор из најљепших српских народних бајки  „Аждаја и царев син“, „Чардак ни на небу, ни на земљи“, „Биберче“, „У цара Тројана козје уши“ и најљепших бајки свијета, руских, индијских, египатских, њемачких, алжирских, шпанских...