Никола Дракулић (Фоча? 1911 - Калифорнија, САД, 23. октобар 1987) - филмски сниматељ и редитељ, власник фотографске радње у Сарајеву.  

Занат је изучио у очевој фотографској радњи у Фочи, да би касније (око 1930. године) отворио у Сарајеву. Године 1934. набавио је филмску камеру и почео да снима кратке филмске репортаже: Сарајево, Рудник злата у Баковићима, Бродоградилиште у Корчули, Сахрана Реис ул улеме (нису сачувани). Он је 1937. године снимио и режирао кратки ихрани тонски филм Љубав у Сарајеву (алтернативни наслови Вјетар ружу пољуљкује и Град Севдаха)у ком пјева и игра главну улогу популарни пјевач севдалински Едо Љубић, а уз њега је наступила и глумица аматер из Сарајева Маца (Марија) Крлин. Филм представља  прво дјели у области  играног филма у босанскохерцеговачкој кинематографији. Иако није имао филмског искуства, Дракулић је овај филм  одлично реализовао: као искусан фотограф није имао проблема са филмском фотографијом, снимци пејзажа и сокака старог Сарајева су ефектни, кадрирање модерно, а монтажа филма коректна. Садржај филма је једноставан, а основни циљ му је био да се прикажу љепоте Сарајева и да Едо Љубић отпјева неколико севдалинки. Филм је снимљен у црно-бијелој техници, сваки кадар је брижљиво компонован. Дужина сачуваног филма је 342 метра и представља компактну цјелину. Тон је снимио у Загребу. Према писању тадашње штампе Дракулић је крајем 1937. године боравио у Паризу и наводно је продао филм француском  дистрибутерском предузећу Албатрос. У београдском дневном листу Време је наведено да продиценти овог филма намјеравају да на прољеће (1938) снимају и друге филмове, али се ти планови нису остварили. Једну копију овог филма откупила је Југословенска кинотека од Еде Љубића. Никола Дракулић није имао регистровано предузеће за производњу филмова,  јер би се оно свакако нашло на веома прецизном списку домаћих филмских произвођача који је сваке године објављивала Државна филмска централа (у Филмском годишњаку). Вјероватно је своје послове обављао преко фотографске радње или је користио услуге неког регистрованог филмског предузећа. Радио је као сниматељ Југословенског просвјетног филма. Уочи Другог свјетског рата одлази у Холандију и жени се Холанђанком, онда одлазе за Индонезију, па 1959. године у САД, у Калифорнију гдје је имао своје филмско предузеће ²Студио Д² (The Studio of Mr. D). У Сарајеву је боравио 1981. године гдје је снимао материјале за свој документарни филм  Сарајево, олимписјки град 1984 (није познато да ли је овај филм икад снимљен и приказан). Преминуо је у Торансу 23. октобра 1987. године. О њему је сачувано мало биографских података.

Никола Дракулић на снимању филма Љубав у Сарајеву

Извор: Јован С. Радојичић Биографије Срби западно од Дунава и Дрине: А-З, I, Нови Сад, 2009.

Дејан Косановић Кинематографија и филм у Краљевини СХС/Краљевини Југославији: 1918-1941, Београд, 2011.

Збор Богољуба Јефтића [Сликовна грађа] / фото Никола Дракулић

На фотографији: проф. Загорац који је отворио збор, Сарајево, 1936.

COBISS.SR-ID: 269513991

Фотографија се налази у Библиотеци Матице српске

Скуп Југословенског народног покрета "Збор" у Сарајеву [Сликовна грађа] / фото Никола Дракулић, Сарајево, 1936.

COBISS.SR-ID – 269514503

Фотографија се налази у Библиотеци Матице српске