Симо Бозало, како пјесник рече, рођен је у оно стијење, гдје јунаци поштење цијене, у православној кући 16.2.1951. године, у Калиновику, од оца Вујадина и мајке Божане.

Одрастао је на Загорју, у окриљу планине Трескавице, Зеленгоре и Лелије, вјечитих љепотица кршне Херцеговине.
Правне науке и филозофију студирао је у Сарајеву и Бањалуци. Живио је у Сарајеву све до 1992. године, када је због трагичног рата морао напустити град.
Од раних дана пише поезију. Објављивао је у разним часописима и листовима. Прву књигу поезије «Суноврати» објавио је у издању СРНЕ 1996. године. Године 2009. објављена му је збирка поезије "Нејасно" у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Члан је Удружења књижевника Републике Српске.
Његова друга књига Некада неком је пјесниково исповиједање. То је судбина свих пјесника, који морају мученички проћи кроз живот. Некада неком је путоказ у доласку, препознавању и повратку овоземаљског битисања. 
Живи, ради и пише у Сарајеву.

Симо Бозало
Из збирке поезије «Суноврати»



ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА

Ни пјесма није пјесма
И ријечи губе своју снагу
Ти си «пјесма над пјесмама»
У мени, док те гледам нагу

Прича је свака сувише блиједа
Покрети нагли страшна губљења
За тебе су само постеља од леда
И нијема, дуга љубљења

Прича о себи није прича...
Животну патњу не гледај цијелу
Старења више нема овдје
Вријеме је стало на твоме тијелу