Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске организовала је данас промоцију књиге "Сопронова печатња" и истоимену изложбу који описују оснивање и рад прве модерне печатње у БиХ.

Аутори изложбе су Јелена Јањић и Биљана Бабић, а о изложби и књизи говорио је историчар Слободан Шоја. Јелена Јањић је нагласила да су промоција књиге и изложба организовани поводом 150 година од оснивања прве модерне штампарије у БиХ "Сопронова печатња", која је послије Гораждансаке штампарије из 16. вијека, прва штампарија у БиХ.

Она је подсјетила да је штампарија основана 1866. године у Сарајеву под називом "Сопронова печатња", у јесен исте године преименована је у "Вилајетску печатњу", а у прољеће 1867. године у "Вилајетску штампарију".

"Овом публикацијом и изложбом хтјели смо да проучимо рад прве модерне босанскохерцеговачке печатње у контексту друштвених, политичких и културних околности тих доба", рекла је Јањићева и додала да је Игњат Сопрон био веома заслужна личност овдашње културне прошлости, а помало заборављен.

Према њеним ријечима, Игњат Сопрон је био земунски штампач који је стигао у Сарајево са жељом да послије више од три вијека непостојања штампарије покрене прву модерну печатњу и да упали свјетло писане ријечи.

Она је додала да је прва штампана ријеч те печатње пјесма која је сачувана на једном листу у библиотеци Матице српске и то је риједак примјер.

"Изложбу чини углавном грађа која је сачувана у архиву Српске академије науке и умјетности у Београду, аутографи и насловне странице првих босанскохерцеговачких часописа `Босанског вијесника`, `Сарајевског цвјетника` и `Службеног гласила`, а ту су и насловне странице првих уџбеника намјењених за православне и католичке школе тада", навела је Јањићева.
Она је додала да је уредник тих уџбеника за православне школе био Милош Мандић, помало заборављена личност наше културне прошлости.
Према њеним ријечима, изложбу чини и прагмент који је животопис Игњата Сопрана, а пажња је посвећена и Мехмеду Куртћехајићу уреднику "Сарајевског цвјетника".
Историчар Слободан Шоја нагласио је да је изложба мала али је изузетно успјешна јер је извучена срж онога што треба казати, додавши да је књига по значају и дубини изузетна јер је настала као плод рада за изгубљеним херојима прошлости зато што је ријеч о људима који су били почетници, а неправедно су заборављени.
"Увијек када се размишља о историји треба се вратити у старо вријеме и помислити ко су ти људи били и да су они били први који су нешто урадили. Требало је одважности и бити први", рекао је Шоја.
Он је нагласио да је Јелена Јањић истраживач који трага за најљепшим странама и најбољим људима који су умно и на свој други начин допринијели да се развије народна и културна традиција.

(СРНА)