Библиотека на 61. Београдском сајму књига

Matična biblioteka na 61. Beogradskom sajmu knjigaНа Међународном сајму књига у Београду су представљена издања Матичне библиотеке Источно Сарајево.

 

У четвртак, 27. Октобра промовисане су књиге "Живот и дјело Риста Трифковића" аутора Душана Зуровца, "Владика, слава му и милост" Жељка Пржуља и "Исповијест лудака" Горана Врачара. Књиге су представљене на Штанду Републике Српске.

 

Аутор књиге "Владика, слава му и милост" Жељко Пржуљ рекао је да овај роман говори о земаљском животу Светог Василија Острошког - од његовог монашења до смрти.
"Осим тога, роман говори и о борби Срба у 17. вијеку, тамо негдје јужно од Сарајева, да сачувају своју вјеру и потомство у вријеме Отоманске империје, да се сачувају од покатоличења и исламизације", каже Пржуљ.
Новинар Драган Вујичић каже да Пржуљ у својој књизи показује да се 17. и 18. вијек по изазовима не разликују од 21. вијека, те да Срби као народ исто страдају.
На Штанду Републике Српске промовисана је и књига "Живот и дјело Риста Трифковића" аутора Душана Зуровца, који је био спријечен да присуствује овом догађају.
Слађана Братић из Матичне библиотеке Источно Сарајево рекла је да је ова књига написана са идејом да подсјети на књижевни рад Трифковића, који је био и уредник издавачке куће "Свјетлост".
Посјетиоци штанда Републике Српске у Београду данас су могли да чују и стихове из збирке пјесама Горана Врачара "Исповијест лудака".
Професор Саша Кнежевић рекао је да Врачар одлично влада стихом и језиком и да истиче парадокс и све што је парадоксално.

 

У петак, 28. oктобра, представљена је књига "Сјећање на људе и догађаје" Павла Калуђерчића и "Јени Лигтенберг: ратни дневник Пале 1993–1995", аутора Мирка Шошића, која је објављена у саизадаваштву Света књиге из Беoграда и Академијом наука и умјетности Републике Српске.

Представљајући роман "Сјећање на људе и догађаје", рецензент, Вук Крњевић, оцијенио је да је ријеч о сјајној документованој грађи, која свједочи да је Сарајево до деведесетих година прошлог вијека било мултинационални, мултикултурални и град без предрасуда.

Аутор, Павле Калуђерчић, рекао је да је овом књигом одужио дуг према своме дједу Стеви, који је дошавши у Сарајево из Сомбора активно учествовао у животу тамошње српске заједнице, а данас његово име, осим породици, никоме ништа не значи.

Аутор романа "Јени Лигтенберг: ратни дневник Пале 1993- 1995", академик Мирко Шошић рекао је да је радећи на овом роману и читајући ратни дневник холандске хуманитарке, која је три ратне године провела са Србима на Палама, још једном добио лекцију о патриотизму и хуманости.

Он је подсјетио да је Јени на Пале дошла на три недјеље, а остала три године и да је, живећи са Србима, у својим забиљешкама дала сјајну квалификацију њиховог менталитета и карактера.

Драган Калинић, који је као тадашњи министар здравља Републике Српске потписао дозволу да Јени дође на Пале, каже да је читајући њене забиљешке спознао да она није била само обична апотекарка и хуманитарац, већ сјајан аналитичар и особа која је располагала са информацијама о догађајима који су обиљежили рат у БиХ.

Историчар Драган Давидовић рекао је да је књига академика Шошића првокласан извор и документ и да би на основу ње могао да буде снимљен сјајан документарни филм.

"Јени је 15 дана прије догађаја у Сребреници 1995. године написала да се спрема једна велика драма. Она је предвидјела и јачање исламског фундаментализма након рата. У књизи није било редиговања и исправки оригиналних забиљешки", каже Давидовић.