Славко Леовац

Славко Леовац Академик Славко Леовац је рођен 27. марта 1929. године у Мостару. Умро је 5. марта 2000. године. Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Студирао је класичну филологију на београдском Филозофском факултету. Докторску дисертацију „Хеленска мисао и српска књижевност XX вијека“ одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1962. године. У међувремену је радио као уредник у издавачким предузећима „Свјетлост“ и „Веселин Маслеша“ у Сарајеву. Прве књижевне и научне радове објавио је крајем 1952. и почетком 1953. године. Од маја 1957. до 1974. године био је један од уредника часописа за књижевну и умјетничку критику „Израз“. Од октобра 1962. године постаје наставник, прво доцент, па потом вандредни професор на катедри за југословенске књижевности Филозофског факултета у Сарајеву. Године 1970. оснива катедру за општу књижевност, на којој предаје античку књижевност и модерни европски роман, а 1972. године изабран је за редовног професора.

На почетку рата 1992. године, избачен је из службе, малтретиран и затваран са супругом, да би, послије пет мјесеци борбе за опстанак, побјегао из Сарајева. Од октобра 1992. године био је професор на катедри српске књижевности Филолошког факултета у Београду, а гостујући професор у Бањој Луци и Источном Сарајеву. Био је предсједник и члан комисија у раду и одбранама доктората и магистарских радњи у Сарајеву и Београду. Учествовао је у многим научним и стручним скуповима у земљи и иностранству.

Славко Леовац је био члан књижевника Југославије од 1956. године. Као члан Дегације Савеза књижевника и ПЕН-клуба учествовао је на конгресима, скуповима и колоквијима у земљи и иностранству. За свој књижевни и научни рад добио је Априлску награду Сарајева (1960), Двадесетседмојулску награду Босне и Херцеговине (1965), „Веселин Маслеша“ (1988) и друга признања. Изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине 1987. године. Заједно са неколицином чланова Академије учествовао је у оснивању и развоју Академије наука и умјетности Републике Српске 1996. године и изабран за потпредсједника Академије. Године 1997. изабран је за редовног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је члан одбора за проучавање историје српске књижевности Српске академије наука и умјетности, члан Одбора за језик и књижевност Матице српске, Управног одбора Српске књижевне задруге, члан неких савјета и слично. Запажени су значајни доприноси академика Леовца у раду АНУБиХ , и у низу научних и културних акција Академије наука и умјетности Републике Српске, посебно у његовом учешћу на скуповима „Српски духовни простор“ и „Живот и дјело Алексе Шантића“. Академик Леовац је, заједно са другим активним члановима Академије, посебно њеног Предсједништва, афирмисао Академију у Републици Српској, у Србији и Црној Гори (што се види по многим заједничким акцијама САНУ, ЦАНУ и АНУРС). Славко Леовац је објавио преко 350 студија, расправа, огледа и чланака, 18 књига углавном из опште књижевности, теорије (поетике) књижевности и нарочито, из области историје и критике српске књижевности. Већину својих, чешће мањих критичких радова, у виду књижевних и позоришних осврта и чланака, које је објавио у часописима и новинама, Леовац није објавио у посебним књигама. Из области историје књижевности и компаративне књижевности, и то синтетичких разматрања су сљедеће књиге Славка Леовца : „Светло и тамно“, „Преглед књижевности Босне и Херцеговине 1918-1956 (Сарајево, 1957), „Хеленска традиција и српска књижевност XX вијека (Сарајево, 1963), „Књижевна критика у Босни и Херцеговини 1878-1941“, (Сарајево 1991). Огледе и чланке о савременим књижевним писцима и дјелима садрже књиге: „Мит и поезија“ (Сарајево, 1960), Метаморфозе (Сарајево, 1965), Критика и креација (Сарајево, 1972). засебно стоји „Портрети српских писаца XIX стољећа. Затим је Славко Леовац написао и објавио студије, монографије, о неким од најзначајнијих српских писаца XX вијека: „Приповедач Иво Андрић (Нови Сад, 1979), „Романсијер Милош Црњански“ (Сарајево, 1981), „Момчило Настасијевић (Горњи Милановац, 1983), „Јован Дучић, књижевно дело“, (Сарајево, 1985), „Књижевно дело Исидоре Секулић“ (Београд, 1986).

Контакт

Стефана Немање 6
71123 Источно Сарајево
Тел: 057 340 305
Факс: 057 320 670
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
ЈИБ: 4400545020001