Фајронт у Сарајеву је тешко, помало болно, свакако сјетно пребирање по успоменама једног од Сарајлија које су тај град у Титовој Југославији учиниле посебним. Нови примитивизам је Сарајево избацио из зглобне чашице, учинио га другачијим, дао му ореол авангарде, а највећа звијезда тог покрета био је др Неле Карајлић.

Ово је његова прича, искрена, духовита, прича без које предратно Сарајево – град раје и папака – није могуће разумјети до краја. У том казивању Неле је сањар о сунчаној страни улице, наивац, жртва, визија која хода, непресушни извор идеја, хрпа страха. Такав његов живот могао је да се креће, и кретао се, само од линије шеснаестерца фудбалског клуба Вратник, давних седамдесетих, до Првог коронарног одељења Ургентног центра у Београду, четрдесетак година касније.