|
Radoslav Samardžija je rođen 1953. godine u Grabu kod
Trnova. Školovao se u zavičaju i Sarajevu. Od 1962.
godine živi u Sarajevu. Tu je ostao do početka rata.
Pridružio se potom ratnim zbivanjima kao borac VRS. Od
1995. godine radi kao novinar u Srpskoj novinskoj
agenciji.
Sredinom 70-tih godina počinje da objavljuje u
časopisima, njegova poezija učestvuje u radio emisijama
Radio-televizije Sarajevo, objavljuje satiru.
Najznačajnije učešće uzeo je u časopisima: Lica, Odjek,
novine Naši dani, Književna reč, Književne novine, Oko,
Mostovi, Gradina... Već prije rata je imao pripremljena
tri rukopisa brižljivo rađena godinama. Kuća mu je u
ratu zapaljena i sve je izgorjelo. Za ova tri rukopisa
pjesnik ističe da mu je žalivije rukopisa nego kuće. Te
rukopise više nikada nije uspio prizvati u pamćenje i
napisati ponovo ono što je izgubljeno.
Objavio je poetske zbirke: «Govorim srpski», «Marko
Kraljević i televizija», «Osluškivanje boga». Rukopis
«Osluškivanje boga» nagrađen je na anonimnom konkursu
petih «Vidovdanskih susreta» - Sokolac 1997. godine. Za
istu knjigu dobio je nagradu «Sarajevskih dana poezije»
1999. godine. Rukopisna zbirka poezije za djecu «Deca
nisu ovce», na anonimnom konkursu dobila je nagradu
Ministarstva nauke i kulture Republike Srpske. Na
žalost, ovaj rukopis je nikada nije objavljen jer je
izgubljen. Radoslav Samardžija je član je Udruženja
književnika Srpske. Najnovija zbirka pjesama objavljena
za Zavod za udžbenike i nastavna sredstva RS nosi naziv
«Posleratna idila». |
