ВИТРИНЕ
 

У том тренутку осјети како га је неко повукао за корице мача и он се нагне уназад.
Човјек који је привукао његову пажњу тим додиром био је један младић црне косе, свијетла ока, омањи, нејак, љубак; руке су му биле у рукавицама.
- Чиме могу да вас услужим, господине? - упита наш коњаник.
- Господине, једну милост.
- Говорите, само брзо, молим вас; видите да ме чекају.
- Потребно је да уђем у град, господине, и то одмах, разумијете?... Ви сте сами и сигурно вам је потребан паж који ће само чинити част вашем лијепом изгледу.
- Па онда?
- Ето! Учинимо један другоме услугу: уведите ме и ја ћу бити ваш паж.

...
Лијечење витешких рана
пронађено у књижевности

Хајдучка трава: Иситнити хајдучку траву између два камена и привити (код Срба);
Пљувачка и земља: Помијешати пљувачку са мало земље и то ставити преко озледе (Козаци);
Вино и маслиново уље: Узети талог црног вина, сааставити га са маслиновим уљем и испрати рану од оружја (Французи).

Ì Ì


СЦЕНСКО МАЧЕВАЊЕ И
МАЧЕВАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ОБИЉЕЖИЛО ФИЛМ

Десетине романа прокрчили су себи пут до филмског платна и малог екрана: Три мушкетира, Кућа летећих ножева, Алатристе, Троја, Господар прстенова, Заљубљени Шекспир, Посљедњи самурај, Сирано де Бержерак... Без мачевања, ови би филмови били попут балета којем је одузета музика.


Господар прстенова
 

Толкинов опсежни роман из три дијела доживио је свој врхунац мећу читаоцима крајем осамдесетих година. Његови ликови изгледали су попут грашкових махуна и глумаца из Шекспировог "Сна љетне ноћи". Прешавши у филм, ова чудесна створења постају прави ратници.
 

Ì Ì

ОРУЖАРНИЦА

Мачеви воде своје поријекло од богова, каже легенда, но, историја нам говори да су их правили врсни зналци, мајстори ковачи. Код Срба они имају своје име - мачари. Отуда се и наше презиме Мачар задржало до данашњег дана.
Јапанци су имали свој посебан систем ковања мача редајући слој преко слоја: челик по квалитету мекан, па онда тврд, и тако ко зна колико пута, да би се добио мач чврст али и савитљив, који неће пуцати.
Мач који су носили Срби током средњег вијека био је поштован и цијењен чак у Венецији, а у 16. вијеку за скијавоне се знало широм Европе.

Из оружарнице

 

Историја мачевања сеже далеко у прошлост - до доба антике. Од тада па до 13. вијека школа мачевања није било, премда, мачевање као вјештина постоји још од прве олимпијаде. У средњем вијеку борило се тешким мачевима за које је била потребна скоро надљудска снага ако се узме у обзир и тешки витешки оклоп. Мачевање је пролазило кроз варијације, онако, како се мијењало и вријеме.
Војно, борбено мачевање било је нарочито цијењено и развијено код Француза, Италијана, Украјинаца (Козаци), Турака. Код нас се нарочито његовао скијавоне, карактеристичан српски мач, а потом и сабља, посебно од прве половине 19. вијека. Постојало је и куртоазно мачевање, мачевање до прве капи крви. Један период је мачевање постало опсесивна пракса, па су двобоји морали бити забрањени.
Данас мачевање има спортски карактер, заснива се на брзом, поприлично кратком покрету и праволинијском кретању мачевалаца. Постоје и школе које нису такмичарског карактера и које мачевању враћају некадашњу љепоту покрета, дајући му неоспорно, духовну димензију.

Ì Ì


ВИТЕЗОВИ, НОСИОЦИ МАЧЕВА

Како су у српској традицији витез-коњаник и његово племенито грло били повезани савршеним ритмом, тако се кроз даљи ток види да се с јунаштвом кроз појаву хајдука витештво одржава фрагментарно, а потом, како коњаник губи свога ждребца, и обрнуто - епика слаби и дио суштине нестаје.

Из "Марко Краљевић и бег Костадин"
...
Ал' беседи Краљевићу Марко:
"Не хвали се, беже, с дочекањем!
Кад ја тражих брата Андријаша,
Ја се десих у двору твојему
О јесени, о Дмитрову данку,
А о твоме крсноме имену:
Видио сам твоје дочекање,
И видих ти до три нечовештва."
...

Истински витез, носилац мача у себи и око себе развија духовне вриједности. Ријеч мач данас треба да буде метафора знања, части.

Ì Ì


СРПСКО СПОРТСКО МАЧЕВАЊЕ

На српским просторима спортско мачевање се његује посебно у Србији. Чврсти темељи које су поставили такмичари и учитељи: Вера Јефтимијадес, Александар Васин, Зоран Чанковић, добар су основ за развитак и напредовање овога спорта. Постоји преко двадесет регистрованих клубова и школа у Мачевалачком савезу Србије: Локомотива, Вождовац, Црвена звезда, Војводина, Соко, Београдски мачевалачки клуб, Мачеви и маске...
Учење мачевања почиње већином од малих ногу. Вјежбе и тренинзи изводе се спортским мачевима. Претежно су то рапир, флорет и сабља.
Задивљујући је податак да је у овом спорту све више жена.

Ì Ì Ì

Чак и данас, у 21. вијеку, витеза и човјека племићких особина, препознаћете по лијепом понашању, познавању различитих дисциплина:
науке уопште, филозофије, књижевности, лингвистике и умјетности. Препознаћете га по трпељивости и достојанству.
Да ли тражимо много ако пожелимо да буде вишеоваквих људи? Не, не ради се о дон Кихоту.
Једноставно, иако данас не носи свој мач, витеза ћете препознати по томе
што ће када стане мирно и наклони вам се, рећи

The pleasure is mine, sir



поставка изложбе: Маријана Петронић, дипл. библ. и комп.

Захваљујемо на помоћи мр Бранку Пјевићу, етнологу.