|
|
In
memoriam
Драгом пријатељу
Бранку Чучку
Драги наш Бранко,
припала ми је тешка дужност
да ти упутим посљедњи поздрав од твојих пријатеља књижевника из Источног
Сарајева, а ја не знам шта да кажем, јер се бојим да је мало ријечи којима
ти се можемо захвалити што си са нама друговао, што си нас забављао својим
досјеткама, својим дубоким мислима о којима смо често расправљали.
И јутрос сам чекао да се појавиш на вратима носећи пуну торбу књига, да ћеш
обасјати ово тмурно јутро и, као из пушке, изговорити неколико реченица које
ће ме насмијати и уљепшати ми дан.
Твоја необичност нам је годила, па и у Матичној књизи рођених стоји да си
рођен 1. 7. августа 1948. године. Је ли првог или седмог августа, је ли јули
или август. Не знамо, а ти си нас остављао у недоумици.
Давно је била 1971. година кад си укоричио своју прву књигу поезије под
насловом ,,О Ништа и осталом'' и већ си тада најавио своју необичност и
своју оригиналност. Слиједе ,,Жестока мармелада'', ,,Во у купусу'',
,,Психички изглед'', ,,Умијеће гутања кнедле'', ,,Писана малим словима'',
,,Помрчина виа Чамотиња'', ,,Дирљиви магацин'', ,,Лупа чекић у ремонтном
заводу'', ,,Мрсна перница'', ,,Штипаљком за вјетар'', ,,Горио ко ове
новине'', ,,Човјече, у животу нисам чуо тужнију причу'' и ,,Ову би воду
требало окупати".
Овој посљедњој сам био и рецензент и тако смо службено постали један другом
дио пријатељског
суживота.
|
|
"Чувао
сам Титу'' заједно с тобом оне године кад ти је ова књига колумни изашла као
књига на сајму књига у Бањој Луци, а од нас нису могли учувати ни вино ни
ракију, а, Бога ми ни пиво.
Романе ,,Ми се знамо од посљедњег дана'' и ,,Љута битка за собу Шобот'' си
назвао међусобним, у свим значењима ове ријечи.
Необичан животни и боемски пут, а ти си један од посљедњих боема, си започео
у Сарајеву и завршио у Сарајеву, а овај други пут почињеш у вољеном Хан
Пијеску, међу омарама и вјетровима који ће ти помоћи да одеш горе на небо и
стражариш над нама што остасмо још увијек везани за земаљско. Стрепио си за
своју мајку која те је ишчекивала и ево кренуо си небеским путом за њом.
Овај пут те није дуго чекала.
У твојој биографији неко је написао да си своје посљедње године проживио у
централној периферији Сарајева немајући ни у лијевој, ни у десној руци,
увијек сијед и никад намргођен озбиљношћу живота.
Драги наш Бранко, не би требало окупати само ову воду, већ би требало
окупати или бар ретуширати цијели прошли вијек у коме смо живјели, а ни овај
21. није славно почео.
Знао си то препознати и знао си то на свој посебан, до крајњих граница
оригиналан начин, рећи и написати.
Ми, твоји пријатељи и саборци у животу који се мрви, који нас није мазио,
који нас је опекао својим ужареним пипцима, можемо само да кажемо да нам је
била част што смо с тобом пријатељовали, што смо се, бар бираним ријечима,
испомагали у најтежим тренуцима, што смо имали бар ону кафу и цигарету да
запослимо дрхтаве руке и горчином спремо горчину из грла.
Драги наш Бранко, нека ти је лака ова земља простране горе Романије из које
си изњедрен, нек ти Бог душу прости и нек подари рајско насеље које си
заслужио.
Недељко Зеленовић |
